Sve je priprema za ostvarenje sna
Mina Vesković je profesorka književnosti. Idejni kreator Žvrlje – radionice koja čaroliju dečijih crteža pretvara u uspomene za mame, bake, dekine i tatine kravate. Mama jedne male Višnje. Punog srca.
Sve je počelo kada je Mina želela da sačuva crteže svoje ćerke i njena viđenja sveta. Tata je pronašao mađioničara i majstor mađioničar je napravio posebnu, najposebniju ogrlicu za mamu – klincezinu devojčicu sa kikama… A onda je posebnu ogrlicu poželela i baka, pa tetka, pa mamina drugarica i drugaricina drugarica…
A onda je klinceza za tatu nacrtala poseban dvorac da ga nosi blizu srca, na džepu svog sakoa. Uz pomoć prijatelja, hrabrosti da se ideja i san pretvore u posao, Žvrlja je postala prava mala radionica koja sada izrađuje nakit od srebra po crtežima mališana. U vrlo posebnom pakovanju.
Svaki veliki san počinje sa sanjarom. Šta je potrebno da se posegne za zvezdama i postigne željeno?
Danas možda najvažnije – dopustiti sebi san. A onda, biti hrabar. Hrabar da probaš, da pitaš, da ne znaš, da čuješ…. Hrabar da se oprobaš u nečemu za šta se nikada nisi spremao, ni školovao… Hrabar da budeš svoj. I još jedna vrlo važna i neodvojiva činjenica, neprekidna želja sticanjem novih znanja i veština. Sreća da te okružuju ljudi koji veruju u tvoj san.
Koliko si sanjala o svom projektu, pre nego što si ga realizovala? Šta te je vodilo napred?
Zapravo ne dugo. Počelo je tako što sam poželela da zabeležim prve crteže svoje ćerke. Želela sam da trenutke njenog odrastanja zabeležim i pretvorim u uspomenu. Možda je negde i olakšavajuća okolnost u tom trenutku bila ta što o izradi nisam znala mnogo, ali sam znala šta želim. U sve sam ulazila po osećaju, pokušavajući da istu oslobođenost i zanesenost prenesem i na sve svoje saradnike.
Podrška i ljubav moje porodice i mojih prijatelja koji su učestvovali u stvaranju Žvrlje. Nije imalo šanse da ne uspe.
Snovi su deca naše duše, slike naših konačnih dostgnuća. Kako tvoja vizija živi i šta joj daje snagu?
Imamo čast i sreću da nam se mame, tetke, drugarice i bake javljaju gotovo u trenutku kada preuzmu svoju žvrlju. Ushićenje i dirnutost koje podele sa nama, u baš tom trenutku, naša je snaga i podrška da ta mala remek dela mališana pretvaramo u uspomene.
Šta Te motiviše i usmerava?
Moj osmeh svakog dana. Smeh mojih majstora mađioničara i njihova rečenica: „Ma sve može.” Pogled moje ćerke koja uči da je važno sanjati i ostvariti ono što jako želiš.
Šta si otkrila o sebi na putu ostvarivanja svoje ideje?
Zanimljivo putašestvije iz kojeg nisam bila ni svesna šta ču sve o sebi saznavati.
Najpre, da uvek postoji taj trenutak kada neke stvari treba da se dogode i da je sve što u životu radite, za šta se školujete, pa i fimove koje gledate, zapravo priprema za to nešto što čete prepoznati kao ostvarenje sna. Najvažnije od svega mi je što se u mom životu to dešava sada, u trenutku kada moje dete saznaje o svetu, o prijateljstvu, uči i vidi da se snovi ostvaruju.
